ss10@skolers.org 051/213-411

Упутство за израду матурског рада

МАТУРСКИ РАД

            Матурски рад треба веома озбиљно схватити јер је то другачији, озбиљнији облик писменог рада и представља мали научни рад. Зато је неопходно систематично и организовано приступити прво припремама, а потом и самој изради матурског рада уз помоћ ментора.

Сврха  матурског рада је да ученик покаже колико влада материјом у вези са темом, у којој мјери је усвојио методе и приступ обради теме, како се служи литературом, да ли је оспособљен да анализира, критички размишља и да самостално изрази свој лични став у односу на тему коју обрађује.

Израда матурског рада састоји се из неколико етапа. Послије избора теме ученик на консултацијама добија упутства о литератури и другим изворима које може да користи како би успјешно урадио матурски рад. Затим се приступа истраживачком дијелу посла:

  • Прикупити литературу
  • Прочитати, те забиљежити важније податке
  • Разврстати грађу
  • Урадити скицу рада
  • Радити на изради рада (писање по фазама и испис)
  • Читати рад и вршити исправке
  • Урадити коначну верзију рада

Сваки од ових корака треба бити уз надзор ментора, како би се избјегле неугодности типа да је ученик дошао на консултације само једнанпут и донио коначну верзију рада, односно рад није добро урађен, пун је погрешака или је тема чак промашена, а за поправак нема времена па ће рад бити оцијењен лошом оцјеном.

Рад се пише ћириличним писмом. Правопис налаже да се у ћириличном тексту страна лична имена, топоними и други називи пишу транскриптовано, тј.онако како се уобичајено изговарају у српском језику. Изворни облик имена се може написати, али тек послије транскриптованог и у загради.

Матурски рад се састоји од:

  • Насловне стране
  • Садржаја
  • Увода
  • Разраде
  • Закључка
  • Прилога
  • Пописа литературе
  • Стране за упис података са одбране рада

Насловна страна је тачно дефинисана.

Садржај се ставља на почетку рада послије насловне стране, а прије увода. Садржи наслове и поднаслове поглавља, који се обиљежавају арапским бројевима и број стране на којој се налази наслов.

Увод је стручни дио рада. Обухвата једну до двије стране текста. У њему се прецизира предмет рада (о чему ће се у раду писати), објашњава се организација и план израде рада, нпр. од колико се дијелова састоји рад, које врсте информација садржи (текстуалне, графичке, статистичке, …) и друго. Увод може изражавати лични став према теми и разлоге за избор конкретне теме.

Разрада је главни дио рада у коме се детаљно и документовано развија тема. Разрада увијек има више дијелова: поглавља и потпоглавља, а њих чине пасуси. Треба се водити рачуна да развој теме буде добро структурисан и логичан. Треба ићи од једноставнијег ка сложенијем, од општег ка посебном. Текст се може употпунити примјерима, табелама, графиконима, цртежима, фотографијама, али само ако ти елементи боље објашњавају или представљају дати текст. Уколико се убацује слика или графикон (дијаграм) испод њих треба да стоји број и назив (нпр. Слика 1. Обична шиваћа машина, Графикон 1. Сорпција и десорпција за вунено влакно). Са сликама не треба претјеривати и не увећавати је на рачун обима рада. Код табела, њихов назив и нумерација се пишу изнад табеле.

Некада је потребно цитирати ријечи неког аутора, како би се истакла његова мисао. Цитати се стављају под наводне знакове и обиљежавају бројевима иза наводника. У фуснотама се наводе тачни подаци о дјелу одакле је коришћен цитат (име аутора, назив дјела, издавач, мјесто и година издавања, број стране са које се преузима цитат).

Закључак се обично пише на једној страни. Садржи најбитније елементе који су наведени у раду. У њему се износе и запажања до којих је ученик дошао проучавајући дату тему, оцјене стања, правци даљег развоја, а могу се давати савјети, препоруке, резимирати чињенице и подаци до којих је ученик дошао у раду. По правилу закључак не садржи табеле, илустрације, цитате.

Прилози нису обавезан дио рада. Као прилог се могу ставити веће табеле, копије докумената или образаца, статистички подаци, илустрације, формулари, упитници, графички материјал и тд. Ако је нешто стављено као прилог, мора бити споменуто у самом раду и коментарисано (нпр. погледај прилог бр. 1.). Прилози се обиљежавају бројевима, изнад сваког прилога је и његов наслов (прилог 1. Коефицијент дјеловања околине), а испод њега је извор одакле је преузет и тумачење.

Попис литературе је списак извора које је ученик користио при изради свог рада. Ти извори могу бити књиге, стручни часописи, електронски часописи и тд. Овај списак се наводи азбучним редом, према почетном слову презимена аутора. Уколико је интернет извор информација, треба навести адресу почетне странице а у загради се додаје цијела адреса.

  1. Петровић, Јасминка, Технилогија одјеће за l разред текстилне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
  2. Ткалац, Томислав, Технологија одјеће за lll и lV разред текстилне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.
  3. Моделина (Modellina),часопис за шивење и кројење по њемачкој лиценци Ана мода (Anna Mode), бр.8 (новембар/децембар 2015.), стр. 41-49.
  4. tth.

Страна за упис података са одбране рада је тачно дефинисана. Не нумерише се и на крају је рада, прије корице.

Основна правила писања текста:

  • послије сваке ријечи треба бити један размак
  • послије сваког знака интерпукције (тачка, упитник, узвичник, зарез, двотачка, тачка зарез) треба бити један размак
  • знакови интерпукције, знак за постотак, промил, степен пишу се одмах иза ријечи или броја без размака, послије њих у реченици слиједи један размак
  • ознаке мјерне јединице и ознаке валуте одвојене су једним размаком од броја који им предходи и размаком од ријечи која слиједи
  • наводници на почетку навода пишу се заједно са ријечи испред које стоје, на крају навода заједно са ријечи иза које се налазе (без размака), исто је и са заградом
  • ако је иза ријечи текст у загради, између те ријечи и заграде се ставља један размак
  • цртица се пише заједно са ријечима између којих стоји (без размака), ако се ради о сложеници (нпр. српско-енглески ријечник), а одвојено ако се користи у неке друге сврхе (нпр. утакмица Црвена звијезда – Партизан)
  • ако се датум пише арапским бројевима иза сваког броје се пише тачка и оставља један размак (нпр. 2. 2. 2016.)
  • не мијешати латинично и ћирилично писмо
  • текст обострано поравнати
  • бројеви слика и табела морају бити хронолошки
  • фонт текста Times New Roman ( 14 )
  • наслови: величина слова 16 или 18
  • пасуси одвојени, без прескакања реда
  • странице нумерисане, без насловне
  • обим рада 15 до 20 страница
  • слике, табеле, графике и слично не увећавату на рачун обима рада
  • рад увезан у два примјерка

 

     

 

Скини упутство за израду матурског рада