ss10@skolers.org 051/213-411

Правилници и пројекти

Правила одијевања у школи

Ученици и запослени у школи долазе у својој уобичајеној гардероби.
Запослени својим изгледом и понашањем на директан начин доприносе угледу школе и очувању њених вриједности. Такође прикладним одијевањем пружају модел одијевања ученицима.
Пристојна и прикладна гардероба је она која не одвлачи пажњу и тиме не ремети радну атмосферу наставе или ваннаставне активности.
Обавеза је наставника и ученика, као и осталих запослених да у школу долазе прикладно одијевени и пристојног изгледа.

Под непримјереним изгледом подразумјева се ношење:

  • мајица са бретелама
  • мајица без рукава, уколико нису прекривене кошуљом, блејзером или џемпером
  • мајица са дубоким деколтеом
  • мајица које не покривају стомак или леђа
  • шорца
  • бермуда и панталона, дужине изнад кољена
  • мини сукњи
  • хеланки (уколико нису прикривене дужом туником)
  • папуча, јапанки 
  • обуће са превисоким потпетицама
  • капа, качкета и капуљача у школској згради
  • одјеће са навијачким обиљежјима
  • одјеће са увредљивим натписима или сликама који промовишу националну, вјерску, политичку или сексуалну опредјељеност
  • провидне или тијесне одјеће
  • Уредан мора да буде и општи изглед, који осим одјеће подразумјева и уредност одјеће, обуће и косе, као и умјереност у коришћењу накита и шминке.
    Правила одијевања обавезујућа су током читаве школске године, како у дане наставе тако и током школског распуста.
    О изгледу ученика брину сви запослени у школи, уз сарадњу са разредним старјешином, помоћником директора, педагогом и психологом.
    Ученици који се не буду придржавали Правилника о облачењу биће удаљени са наставе и послати кући да се адекватно обуку, а сваки изостанак у те сврхе биће евидентиран као неоправдан.
    Непоштовање Правилника о одијевању за запослене представља чињење лакше повреде радне обавезе, а за ученике лакшу повреду обавеза ученика.

    Директор:
    Драгољуб Вуковић, проф.


    РЕПУБЛИКА СРПСКА
    МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ

    ПРАВИЛНИК
    О ИЗБОРУ УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

    Бања Лука, април 2015. године

    На основу члана 64. став 8. Закона о средњем образовању и васпитању (,,Службени гласник Републике Српске”, бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи (,,Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), министар просвјете и културе 21. априла 2015. године доноси

    ПРАВИЛНИК
    О ИЗБОРУ УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

    Члан 1.

    Овим правилником прописује се поступак и начин избора ученика генерације у завршним разредима средњих школа (у даљем тексту: школа) у Републици Српској (у даљем тексту: Република).

    Члан 2.

    (1) За ученика генерације бира се ученик који је у току школовања имао одличан успјех и примјерно владање у свим разредима.
    (2) Уколико се у школи образују ученици у четворогодишњем и у трогодишњем трајању посебно се бирају:
    1) ученик генерације који се школује у четворогодишњем трајању и
    2) ученик генерације који се школује у трогодишњем трајању.
    (3) У школама у којима се школују ученици у више струка и занимања, проглашава се један ученик генерације из четверогодишњег школовања и један ученик из трогодишњег школовања.

    Члан 3.

    (1) Општи успјех у учењу током школовања вреднује се тако да се просјечна оцјена заокружена на двије децимале сабере за све разреде и подијели бројем 4 за образовање у четворогодишњем трајању или бројем три за образовање у трогодишњем трајању, а онда помножи са десет.
    (2) Минималан број бодова је 45, а максималан 50 бодова.

    Члан 4.

    Приједлог кандидата за ученика генерације у школи може дати сам ученик, одјељењски старјешина, одјељењска заједница ученика, одјељењско вијеће, савјет родитеља и савјет ученика (у даљем тексту: предлагач).

    Члан 5.

    (1) Предлагач доставља приједлог за ученика генерације Комисији за обраду приједлога (у даљем тексту: Комисија), двије седмице прије завршетка наставне године.
    (2) Директор школе именује Комисију.
    (3) Комисија у школи има пет чланова, од којих по једног члана предлажу:
    1) одјељењско вијеће завршних разреда,
    2) савјет родитеља,
    3) савјет ученика и
    4) наставничко вијеће.
    (4) Пети члан Комисије у школи је школски педагог.
    (5) За члана Комисије не могу бити изабрани:
    1) одјељењске старјешине завршног разреда,
    2) родитељ чије је дијете кандидат за ученика генерације и
    3) ученик предложен за ученика генерације.
    (6) Комисија о свом раду води записник.

    Члан 6.

    (1) У изузетним случајевима, када два или више кандидата за ученика генерације имају једнак број бодова по основу успјеха у учењу и владању, у разматрање ће се узети сљедећи елементи:
    1) успјех на такмичењима у знању из појединих предмета,
    2) успјех на конкурсима, изложбама и сајмовима ученичких достигнућа,
    3) учешће и успјех у спортским активностима,
    4) резултати у раду регистрованих секција у школи,
    5) руковођење одјељењском заједницом и
    6) руковођење савјетом ученика.
    (2) Кандидат за ученика генерације који није освојио једно од прва три мјеста добија бодове и по основу учешћа на такмичењима, конкурсима и у спортским активностима.
    (3) Такмичења из става 1. овог члана могу бити у организацији матичне школе, Републичког педагошког завода и Министарства просвјете и културе (у даљем тексту: Министарство).

    Члан 7.

    (1) Резултати постигнути на такмичењима из наставних предмета током сваке године вреднују се тако што се сабирају сви резултати остварени на свим нивоима такмичења на основу сљедећег:
    1) такмичење на школском нивоу:
    1. прво мјесто – три бода,
    2. друго мјесто – два бода,
    3. треће мјесто – један бод,
    2) такмичење на општинском нивоу:
    1. прво мјесто – шест бодова,
    2. друго мјесто – пет бодова,
    3. треће мјесто – четири бода,
    4. четврто мјесто – три бода,
    5. пето мјесто – два бода,
    6. учешће – један бод,
    3) такмичење на регионалном нивоу:
    1. прво мјесто – осам бодова,
    2. друго мјесто – седам бодова,
    3. треће мјесто – шест бодова,
    4. четврто мјесто – пет бодова,
    5. пето мјесто – четири бода,
    6. учешће – три бода,
    4) такмичење на републичком нивоу:
    1. прво мјесто – десет бодова,
    2. друго мјесто – девет бодова,
    3. треће мјесто – осам бодова,
    4. четврто мјесто – седам бодова,
    5. пето мјесто – шест бодова,
    6. учешће – пет бодова,
    5) такмичење на нивоу Босне и Херцеговине:
    1. прво мјесто – 12 бодова,
    2. друго мјесто – 11 бодова,
    3. треће мјесто – десет бодова,
    4. четврто мјесто – девет бодова,
    5. пето мјесто – осам бодова,
    6. учешће – седам бодова,
    6) олимпијада:
    1. прво мјесто – 14 бодова,
    2. друго мјесто – 13 бодова,
    3. треће мјесто – 12 бодова,
    4. четврто мјесто – 11 бодова,
    5. пето мјесто – десет бодова,
    6. учешће – девет бодова.
    (2) У музичкој школи, освојене награде на такмичењима из главног предмета током сваке године вреднују се тако што се сабирају сви резултати остварени на свим нивоима такмичења на основу сљедећег:
    1) такмичење на републичком нивоу:
    1. специјална награда – 12 бодова,
    2. прво мјесто – десет бодова,
    3. друго мјесто – девет бодова,
    4. треће мјесто – осам бодова,
    2) такмичење на нивоу Босне и Херцеговине:
    1. специјална награда – 14 бодова,
    2. прво мјесто – 12 бодова,
    3. друго мјесто – десет бодова,
    4. треће мјесто – девет бодова,
    3) интернационално такмичење:
    1. специјална награда – 16 бодова,
    2. прво мјесто – 14 бодова,
    3. друго мјесто – 13 бодова,
    4. треће мјесто – 12 бодова,
    5. учешће – десет бодова.

    Члан 8.

    На редовним годишњим такмичењима у спортским и осталим ваннаставним активностима вреднују се резултати постигнути током сваке године школовања на сљедећи начин:
    1) такмичење на школском нивоу:
    1. прво мјесто – три бода,
    2. друго мјесто – два бода,
    3. треће мјесто – један бод,
    4. учешће – 0,5 бодова,
    2) такмичење на општинском нивоу:
    1. прво мјесто – четири бода,
    2. друго мјесто – три бода,
    3. треће мјесто – два бода,
    4. учешће – један бод,
    3) такмичење на регионалном нивоу:
    1. прво мјесто – пет бодова,
    2. друго мјесто – четири бода,
    3. треће мјесто – три бода,
    4. учешће – два бода,
    4) такмичење на републичком нивоу:
    1. прво мјесто – шест бодова,
    2. друго мјесто – пет бодова,
    3. треће мјесто – четири бода,
    4. учешће – три бода,
    5) такмичење на нивоу Босне и Херцеговине:
    1. прво мјесто – седам бодова,
    2. друго мјесто – шест бодова,
    3. треће мјесто – пет бодова,
    4. учешће – четири бода,
    6) олимпијада:
    1. прво мјесто – девет бодова,
    2. друго мјесто – осам бодова,
    3. треће мјесто – седам бодова,
    4. учешће – шест бодова.

    Члан 9.

    (1) Уколико се одржава екипно такмичење за наставне предмете, кандидату који је био члан те екипе припада 30% бодова од бодова предвиђених за појединачни пласман.
    (2) Уколико се одржава екипно такмичење из ваннаставних активности, кандидату који је био члан те екипе припада 20% бодова од бодова предвиђених за појединачан пласман.

    Члан 10.

    (1) Кандидату за ученика генерације додјељује се један бод за сваку годину руковођења одјељењском заједницом.
    (2) Кандидату за ученика генерације додјељује се један бод за сваку годину руковођења савјетом ученика.
    (3) Кандидату за ученика генерације додјељује се један бод за учешће у регистрованим секцијама у школи.

    Члан 11.

    (1) За сваки јавни наступ на интерном часу и годишњем концерту музичке школе кандидату за ученика генерације додјељује се један бод.
    (2) За сваки јавни наступ ван музичке школе, кандидату за ученика генерације, који изводећи солистички концерт или дио рецитала представља школу, додјељује се четири бода.
    (3) За ангажованост ученика у хору, оркестру и ансамблима, кандидату за ученика генерације додјељује се:
    1) три бода, ако је ангажован као солиста и
    2) један бод, ако је ангажован као члан хора, оркестра, ансамбла.

    Члан 12.

    (1) Комисија позива све ученике предложене за ученика генерације да доставе потребну документацију којом доказују постигнути успјех и постигнућа.
    (2) Ученик из става 1. овог члана дужан је да достави Комисији потребну документацију у складу са овим правилником, по добијању свједочанства.
    (3) Непотпуна и неблаговремена документација неће се узети у разматрање.
    (4) Након прикупљања документације и њене провјере, Комисија утврђује број бодова појединачно за сваког кандидата предложеног за ученика генерације, а на основу критеријума прописаних чланом 3. овог правилника.
    (5) Уколико два или више кандидата имају исти број бодова по основу општег успјеха, примјењују се критеријуми из члана 6. овог правилника.
    (6) Након утврђивања броја бодова, Комисија сачињава ранг-листу кандидата предложених за ученике генерације, коју доставља директору школе.
    (7) Директор школе доноси одлуку о избору ученика генерације на основу ранг-листе кандидата из става 6. овог члана.
    (8) Одлука о избору ученика генерације и ранг-листа кандидата објављује се на огласној табли школе најкасније седам дана од дана достављања документације.

    Члан 13.

    (1) Комисија утврђује појединачни број бодова за сваког кандидата за ученика генерације.
    (2) Уколико два или више кандидата имају једнак број бодова, предност има кандидат који има већи број бодова остварен овим редослиједом:
    1) на основу резултата на такмичењима из појединих предмета,
    2) на основу успјеха на конкурсима и изложбама и
    3) на основу успјеха у спорту.
    (3) Уколико и на основу критеријума из става 1. овог члана кандидати имају једнак број бодова, одлуку о редослиједу кандидата доноси наставничко вијеће.

    Члан 14.

    (1) Кандидат који је незадовољан одлуком о избору ученика генерације може уложити жалбу школском одбору у року од три дана од дана објављивања ранг-листе на огласној табли школе.
    (2) Школски одбор је дужан донијети одлуку по жалби у року од седам дана од дана подношења жалбе.
    (3) Одлука школског одбора је коначна.

    Члан 15.

    (1) Јавно и званично проглашење ученика генерације организује се као посебна школска свечаност.
    (2) Ученику генерације додјељује се диплома о проглашењу ученика генерације коју потписује предсједник школског одбора и директор школе.
    (3) Изглед дипломе приказан је у Прилогу 1. овог правилника, који чини његов саставни дио.
    (4) У складу са материјалним могућностима јединице локалне самоуправе, школе и других заинтересованих субјеката, ученицима генерације могу се додијелити новчане награде и одговарајући поклони.

    Члан 16.

    Школе ће одлуку о проглашењу ученика генерације, биографију и фотографију ученика генерације забиљежити у љетопису школе.

    Члан 17.

    Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о избору ученика генерације у средњој школи („Службени гласник Републике Српске“, број 71/09).

    Члан 18.

    Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
    Број: 07.04/020-602/15 МИНИСТАР
    Датум: 21.4.2015. године
    Др Дане Малешевић

    ОБРАЛОЖЕЊЕ
    ПРАВИЛНИКА О ИЗБОРУ УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

    I ЗАКОНСКИ ОСНОВ

    Законски основ за доношење овог правилника садржан је у члану 64. став 8. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“, број 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14) и члану 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“, 118/08, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12 ).

    II РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ

    Овим правилником прописује се поступак и начин избора ученика генерације у завршним разредима средњих школа у Републици Српској.

    III УСКЛАЂЕНОСТ СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

    Према Мишљењу Министарства за економске односе и регионалну сарадњу број:17.03-020-869/15 од 15. априла 2015. године, у дијелу секундарних извора права Европске уније, није установљено да постоје обавезујући извори права, због чега у релевантном дијелу Изјаве о усклађености стоји оцјена „непримјенљиво“.

    IV ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНИХ РЈЕШЕЊА

    Чланом 1. Правилника прописан је поступак и начин избора ученика генерације у завршним разредима средњих школа у Републици Српској.
    Чланом 2. Правилника прописано је да се за ученика генерације бира ученик који је у току школовања имао одличан успјех и примјерно владање у свим разредима. Такође је прописано да се у школама у којима се школују ученици у више струка и занимања, проглашава један ученик генерације из четверогодишњег школовања и један ученик из трогодишњег школовања.
    Чланом 3. прописано је вредновање успјеха у учењу.
    Правилника прописано је да у изузетним случајевима када два или више кандидата за ученика генерације имају једнак број бодова по основу успјеха у учењу и владању у који ће се елементи узети у разматрање.
    Чланом 4. Прописано је да приједлог за ученика генерације може дати ученик, одјељенски старјешина, одјељенска заједница ученика, одјељенско вијеће, савјет родитеља и савјет ученика.
    Чланом 5. Правилника прописан је рок за подношење пријаве и приједлог чланова Комисије.
    Чланом 6. прописани су елементи који се вреднују у изузетним случајевима кад два или више кандидата за избор ученика генерације имају исти број бодова.
    Чланом 7. Правилника прописано је вредновање успјеха на такмичењима у знању
    Чланом 8. Правилника прописано је вредновање упсјеха на спортским такмичењима и осталим ваннаставним активностима.
    Чланом 9. прописано је вредновање учешћа на екипним такмичењима.
    Чланом 10. Прописано је вредновање у руковођењу одјељенском заједницом, савјетом ученика и учешће у регистрованим секцијама.
    Чланом 11. Правилника прописани су додатни елементи који се вреднују у музичким школама.
    Чланом 12. Дефинисан је поступак подношења захтјева и потребна докуменатција и поступак доношења одлуке о проглашењу ученика генерације.
    Чланом 13. Дефинисано је да Комисија утврђује појединачни број бодова за савког кандидата и елемнети који дају предност уколико два или више кандидата имају исти број бодова.
    Чланом 14. Правилника прописан је рок за жалби и рок за одлучивање по жалби
    Чланом 15. дефинисано је да се јавно и званично проглашење ученика генерације организује се на крају школске године, као посебна школска свечаност. Такође је дефинисано да се ученику генерације додјељује диплома ученика генерације коју потписује предсједник школског одбора и директор школе и да школа, чији изглед прописује министар. Прописано је да у складу са материјалним могућностима града, јединице локалне самоуправе, школе и других заинтересованих субјеката, ученицима генерације се могу додијелити новчане награде и одговарајући поклони.
    Чланом 16. Правилника прописано је да су школе дужне да одлуку о проглашењу ученика генерације, биографију и фотографију ученика генерације забиљеже у љетопису школе.
    Чланом 17. Прописано је да ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о избор ученика генерације у средњој школи („Службени гласник Републике Српске“, број 71/09).
    Чланом 18. Правилника прописано је ступање на снагу овог правилника.

    V УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ И КОНСУЛТАЦИЈЕ У ИЗРАДИ

    Приликом израде овог правилника испуњени су услови из члана 4. Смјерница за поступање републичких органа управе о учешћу јавности и консултацијама у изради закона („Службени гласник Републике Српске“, бр. 123/08 и 73/12). Министарство просвјете и културе је овај правилник објавило на интернет страници Владе Републике Српске, односно Министарства, те га је тако учинило доступним свим заинтересованим органима, организацијама и појединцима. Министарство је размотрило достављене примједбе и сугестије од којих је уважило неке конструктивне приједлоге.

    VI ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА

    За реализацију овог правилника није потребно обезбиједити додатна финансијска средства.

    Скини Правилник о избору ученика генерације у средњој школи

    РЕПУБЛИКА СРПСКА
    МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ

    ПРАВИЛНИК
    О ОЦЈЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА У НАСТАВИ И ПОЛАГАЊУ ИСПИТА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

    Бања Лука, август 2013. године

    На основу члана 60. став 11. Закона о средњем образовању и васпитању (,,Службени гласник Републике Српске”, бр. 74/08, 106/09 и 104/11) и члана 82 став 2. Закона о републичкој управи (,,Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10 и 24/12), министар просвјете и културе доноси

    ПРАВИЛНИК
    О ОЦЈЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА У НАСТАВИ И ПОЛАГАЊУ ИСПИТА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

    Члан 1.

    Овим правилником утврђује се начин и критеријуми оцјењивања ученика у настави и начин и вријеме полагања испита у средњој школи (у даљем тексту: школа).

    Члан 2.

    (1) У школи се полажу разредни, завршни, матурски, поправни, допунски и годишњи испити.
    (2) Полагање матурског и завршног испита регулише се посебним прописима о садржају и начину полагања завршног и матурског испита.

    Члан 3.

    (1) Вредновање ученичких постигнућа је процес који се састоји од праћења, провјеравања и оцјењивања.
    (2) Под праћењем знања, вјештина и способности и њихове примјене подразумијева се континуирано уочавање и биљежење запажања о развоју ученичких интересовања, мотивације и способности, њихово напредовање и резултати у остваривању очекиваних постигнућа, дефинисаних наставним планом и програмом, њихов однос према раду и постављеним задацима и васпитним вриједностима.
    (3) Провјеравање и оцјењивање ученика је саставни дио васпитно-образовног процеса у школи којим се ученици континуирано подстичу на савјесно и активно усвајање знања, вјештина и навика, а изражава се оцјеном у складу са Законом.
    (4) Начин праћења, запажања и уписивања података у процесу оцјењивања знања, вјештина, способности и укупних резултата ученика мора бити јаван, разумљив и доступан ученику и његовом родитељу.

    Члан 4.

    (1) Наставник оцјењује ученике, а ученик не може бити оцијењен када је из било ког разлога одсутан са часа.
    (2) Оцјењивање може бити индивидуално или групно.
    (3) Oцјењивања се остварују посредством:
    а) разговора,
    б) израде писмених, графичких, практичних, техничких и других задатака,
    в) рјешавања задатака објективног типа,
    г) вишеминутног контролног провјеравања знања,
    д) наступа,
    ђ) презентација,
    е) тестова,
    ж) интервјуа,
    з) есеја и
    и) извођења и других одговарајућих облика и поступака у складу са наставним програмом предмета.

    Члан 5.

    Током спровођења провјеравања и оцјењивања знања, вјештина и способности ученика обавезно се:
    а) поштује личност ученика,
    б) уважава и подстиче ученикова способност и развија осјећај самопоуздања,
    в) омогућава ученику да се сам јави за провјеру знања,
    г) омогућава ученику да разговара са наставником у поступку утврђивања оцјене,
    д) помаже ученику да процјењује рад других ученика и да може дати јасну и објективну повратну инфорамцију,
    ђ) даје јасна повратна информација ученицима и родитељима о томе шта је ученик савладао, а у чему му је потребна помоћ,
    е) оспособљава се ученик за самоучење, самовредновање и самопроцјену свог знања, вјештина и способности и процјену знања других ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима,
    ж) подстиче ученика на активно учествовање у свим облицима васпитно- образовног рада и
    з) јавно саопштава оцјена.

    Члан 6.

    Праћење и оцјењивање ученика из наставних предмета је сталан процес, који нарочито треба да:
    а) на објективан и поуздан начин утврди напредовање ученика у савладавању садржаја наставног плана и програма,
    б) подстиче наставника, ученика и родитеља на активан однос према настави и ваннаставним облицима васпитно-образовног рада и учења,
    в) оспособљава ученика за објективну процјену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и
    г) показује ефикасност организације наставе и рада наставника.

    Члан 7.

    (1) Основни елементи вредновања ученичких знања, вјештина и способности и њихове примјене су:
    а) познавање и разумијевање наставних садржаја,
    б) усмено и писмено изражавање, у складу са индивидуалним могућностима ученика,
    в) практична примјена наученог,
    г) развијеност вјештина,
    д) начини учествовања у усвајању наставних садржаја,
    ђ) квалитет извођења или презентације,
    е) квалитет пројекта,
    ж) квалитет интервјуа,
    з) квалитет портфолио рада,
    и) квалитет есеја,
    ј) оцјењивање појединих фаза рада,
    к) оцјена задатог рада или његовог дијела и
    л) напредак у развоју осталих психофизичких способности и могућности.
    (2) Успјех ученика у оцјењивању практичног рада или његовог дијела, експеримента, или извођења лабораторијске и друге вјежбе оцјењује се на основу примјене ученичког знања у извођењу задатка, самосталности и приказаних вјештина, кориштење материјала и алата, инструмената и других помагала, те примјене мјера заштите према себи, другима и животној средини.

    Члан 8.

    Модул је заокружена цјелина учења која може да буде самосталан или у вези са другим модулима.

    Члан 9.

    Ако ученик има недовољну оцјену из једног или два предмета упућује се на поправни испит из тог/тих предмета.

    Члан 10.

    (1) Учешће ученика у изради пројектног задатка је обавезно.
    (2) Пројектни задатак се оцјењује бројчаном оцјеном од 1 до 5.
    (3) Пројектни задатак у току једне године у оквиру профила занимања се обавезно оцјењује у складу с модулом.

    Члан 11.

    (1) Закључна оцјена из предмета утврђује се на крају првог полугодишта и изводи се као аритметичка средина свих добијених оцјена.
    (2) Закључна оцјена на крају другог полугидишта изводи се као аритметичка средина оцјена добијених у другом полугодишту и закључне оцјене на крају првог полугодишта.

    Члан 12.

    (1) Успјех ученика у учењу из наставних предмета у току наставе и на крају сваког полугодишта оцјењује се описном и бројчаном оцјеном:
    а) одличан (5),
    б) врлодобар (4),
    в) добар (3),
    г) довољан (2) и
    д) недовољан (1).

    Члан 13.

    (1) Оцјену одличан (5) добија ученик:
    а) који је у цјелини усвојио основна, проширена и продубљена знања, вјештине и способности, а према програму предмета,
    б) чија су знања, вјештине и способности на нивоу разумијевања и самосталне примјене у сродним и новим околностима, односно који:
    1) уочава битно,
    2) лако одваја појединачно, опште и посебно, ради уопштавања,
    3) логички повезује чињенице и појмове,
    4) самостално закључује, на основу датих података,
    5) критички расуђује,
    6) рјешава проблеме на нивоу стваралачког мишљења,
    7) посједује богат рјечник и лако се садржајно усмено и писмено изражава,
    8) лако и брзо примјењује стечена знања,
    9) испољава креативну активност на већини часова тог предмета,
    10) показује интересовање и самоиницијативност за проширење стеченог знања и додатно самообразовање,
    11) учествује самостално у идејном рјешењу пројекта и
    12) је овладао предвиђеним психомоторним вјештинама и способностима у руковању средствима и техникама рада на нивоу самосталне и стваралачке примјене у различитим околностима.
    (2) Оцјену врлодобар (4) добија ученик:
    а) који је у цјелини усвојио основна знања, вјештине и способности и усвојио више од половине од проширених, односно продубљених знања, вјештина и способности, а према програму предмета,
    б) чија су знања, вјештине и способности на нивоу самосталне репродукције, разумијевања и примјене, односно који:
    1) уочава битно,
    2) лако разумије, закључује и репродукује чињенице, дате дефиниције и законе,
    3) критички анализира чињенице и формулише правила,
    4) лако се усмено и писмено изражава,
    5) испољава активности на већини часова у идејама и рјешењима на нов начин,
    6) самостално и уз помоћ наставника практично примјењује знања, вјештине и способности у истим и сличним ситуацијама,
    7) испољава интересовање и упорност у савлађивању предвиђених садржаја и програма и
    8) који је овладао предвиђеним психомоторним вјештинама способностима у руковању средствима и техникама рада на нивоу самосталне примјене.
    (3) Оцјену добар (3) добија ученик:
    а) који је у цјелини усвојио основна знања, вјештине и способности половине од проширених знања, вјештине и способности, а према програму предмета, и
    б) чија су знања, вјештине и способности на нивоу самосталне репродукције и разумијевања уз помоћ наставника, односно на нивоу могућности ученика да:
    1) схвати значење научених садржаја, објашњења и да их повезује,
    2) уочава битно, а у ситуацијама анализа, апстраховања и закључивања захтијева посебно залагање наставника и додатну помоћ,
    3) има тешкоћа у брзом и течном усменом и писменом изражавању и
    4) који је овладао одређеним психомоторним вјештинама и способностима у руковању средствима и техникама рада на нивоу примјене.
    (4) Оцјену довољан (2) добија ученик:
    а) који је усвојио основна знања, вјештине и способности, а према програму предмета,
    б) чија су знања, вјештине и способности на нивоу репродукције уз наставникову помоћ, односно који:
    1) испољава тешкоће у анализи чињеница, података, њиховом уопштавању и закључивању,
    2) има склоност ка пасивном памћењу и механичком репродуковању,
    3) има тешкоће у усменом и писменом изражавању,
    4) испољава несналажење у новим ситуацијама и
    5) који је овладао предвиђеним психомоторним вјештинама и способностима у руковању средствима и техникама рада уз помоћ наставника.
    (5) Оцјену недовољан (1) добија ученик који није усвојио основна знања, вјештине и способности довољне за остваривање минималних циљева програма.

    Члан 14.

    Ако више од 50% родитеља истог одјељења сматра да оцјењивање ученика од неког наставника није у складу са овим правилником и о томе се изјасни на родитељском састанку, одјељенски старјешина је дужан затражити да се о томе изјасни одјељенско вијеће.

    Члан 15.

    (1) Усмено провјеравање и оцјењивање ученика спроводи се по правилу на сваком
    наставном часу без најаве.
    (2) У једном дану ученик може бити оцијењен из највише два наставна предмета.
    (3) У све облике писменог провјеравања и оцјењивања, ученик и родитељ имају право увида.
    (4) Ученик и/или родитељ имају право тражити детаљно образложење оцјене.

    Члан 16.

    (1) Ако након спроведене писмене провјере знања више од половине ученика добије недовољну оцјену, писмена провјера се понавља, а резултати претходне провјере не уносе се у именик ученика без његовог пристанка.
    (2) Понављање писмене провјере врши се послије додатног понављања и утврђивања садржаја наставног програма који су били на претходној провјери.
    (3) Након једном поновљене писмене провјере добијене оцјене се уписују у одјељенску књигу као коначне.

    Члан 17.

    (1) У једној седмици писмено се може провјеравати и оцјењивати знање ученика највише три пута.
    (2) У једном дану писмене се провјере могу спроводити само из једног предмета.

    Члан 18.

    (1) Након усмене провјере оцјена се уписује у одговарајућу рубрику у одјељенску књигу и то на наставном часу одмах након провјере, а код писмених и других облика провјеравања, најкасније осам дана након провјере.
    (2) Ученик има право приговора на оцјену, те од наставника затражити образложење оцјене.
    (3) Закључну оцјену за сваки наставни предмет на крају полугодишта и на крају школске године предлаже наставник који је изводио наставу.
    (4) Ако је наставник који је изводио наставу спријечен, закључну оцјену предлаже, одјељенски старјешина.
    (5) Приједлог закључне оцјене из наставног предмета изводи се и јавно објављује на задњем наставном часу.

    Члан 19.

    (1) Након спроведеног поступка утврђивања оцјена из појединог предмета, општи успјех утврђује одјељенско вијеће, а верификује наставничко вијеће, јединственом оцјеном заокруженом на двије децимале, и то:
    а) од 1,50 до 2,49 – довољан (2),
    б) од 2,50 до 3,49 – добар (3),
    в) од 3,50 до 4,49 – врлодобар (4) и
    г) од 4,50 до 5,00 – одличан (5).

    Члан 20.

    (1) Ако наставничко вијеће, на основу захтјева родитеља о преиспитивању утврђене оцјене ученика из појединачног наставног предмета утврди другачију оцјену у поступку поновног спровођења оцјењивања, и измијени закључну оцјену, школа издаје ученику ново свједочанство, а у матичној књизи и другој документацији се исправља претходно уписана оцјена.
    (2) Директор школе овјерава печатом и потписом исправљену оцјену у матичној књизи и другој документацији.

    Члан 21.

    (1) Систематско и континуирано праћење, вредновање и оцјењивање рада и резултата ученика у настави обавља предметни наставник, јавно и уз образложење, исказује и евидентира постигнућа ученика у одјељенску књигу.
    (2) У оцјењивању ученика, наставник, односно испитивач се служи усменим провјеравањем постигнућа ученика, писменим провјеравањем знања и способности из предмета за које је то утврђено наставним програмом, серијама задатака објективног типа, тестовима знања, извођењем лабораторијских вјежби, израдом практичних радова и на други начин прописан наставним програмом.

    Члан 22.

    Извршено провјеравање знања ученика задацима објективног типа и тестовима знања претвара се у бројчане оцјене по обрасцу:
    а) 0% до 40% – недовољан (1),
    б) 41% до 55% – довољан (2),
    в) 56% до 70% – добар (3),
    г) 71% до 85% – врлодобар (4), и
    д) 86% до 100% – одличан (5).

    Члан 23.

    Закључна оцјена из наставног предмета се не може утврдити само на основу једног облика провјере знања.

    Члан 24.

    Ученику се не може смањити оцјена из наставног предмета због непримјереног понашања у школи или неиспуњавања обавеза према ваннаставним облицима рада.

    Члан 25.

    (1) Владање ученика изражава се описном оцјеном:
    a) примјерно,
    б) врло добро,
    в) добро,
    г) задовољава и
    д) не задовољава.
    (2) Владање ученика оцјењује се на основу сљедећих елемената:
    а) однос према правима других,
    б) однос према раду:
    1) похађању наставе,
    2) прибору и књигама,
    3) извршавању обавеза према могућностима,
    в) однос према другим ученицима:
    1) уважавање,
    2) толеранција,
    3) подршка,
    4) поштовање,
    5) иницијатива,
    6) критичност,
    7) демократичност,
    8) хуманост,
    9) предузимљивост,
    10) учешће у креирању међусобних односа ученика у одјељењу,
    11) комуникација,
    12) ненасиље,
    г) однос према наставницима и другим радницима школе, посредством:
    1) сарадње,
    2) комуникације,
    3) приступа рјешавања проблема,
    4) уважавања,
    5) толеранције,
    6) однос према раду наставника и другом особљу,
    д) однос према школској имовини:
    1) намјештају,
    2) објектима и наставним средствима и
    ђ) однос према ширем друштвеном и природном окружењу.
    (3) О свим елеметима и показатељима утврђивања владања ученика одлучује одјељенско вијеће, а о екстремним проблемима у понашању ученика, што укључује и искључење из школе одлучује наставничко вијеће.

    Члан 26.

    Закључну оцјену владања ученика, на приједлог одјељенског старјешине, утврђује одјељенско вијеће, а верификује наставничко вијеће.

    Члан 27.

    (1) Оцјена из владања се смањује у случају када је ученику изречена васпитно-дисциплинска мјера за повреду обавезе ученика и неоправданог изостајања са наставе и других облика васпитно-образовног рада, и то:
    а) за опомену или укор одјељенског старјешине и неоправдано изостајање са наставе од шест до десет часова и за неизвршавање школских обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном врло добро,
    б) за укор одјељенског вијећа и неоправдано изостајање са наставе од 11 до 15 часова и за повреде обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном добар,
    в) за укор директора или наставничког вијећа школе или неоправдано изостајање са наставе од 16 часова до 21 час и за теже повреде обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном задовољава,
    г) за укор директора или наставничког вијећа школе или неоправдано изостајање са наставе од 21 час до 26 часова и за теже повреде обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном не задовољава,
    д) ако ученик неоправдано изостане са наставе више од 26 часова, престаје му статус редовног ученика.
    (2) У случају да ученик направи тежу повреду обавезе, наставничко вијеће школе доноси васпитно-дисциплинску мјеру искључење ученика из школе.
    (3) Оцјена из владања се поправља када дође до позитивних промјена у понашању ученика.
    (4) Општи успјех ученика не утиче на оцјену из владања, нити оцјена из владања утиче на општи и појединачни успјех ученика.

    Члан 28.

    (1) Када је утврђена оцјена погрешно уписана, поништава се прецртавањем и овјерава потписом директора и печатом школе.
    (2) Овако утврђена оцјена мора бити записнички констатована и образложена у записнику одјељенског вијећа.

    Члан 29.

    Директор, педагог и одјељенски старјешина су обавезни да:
    а) стално прате оцјењивање ученика,
    б) подстичу наставнике да ученике редовно оцјењују и да на прописан начин евидентирају оцјене и
    в) о оцјењивању обавјештавају ученика и његовог родитеља.

    Члан 30.

    Ученик који је незадовољан закључном оцјеном на крају другог полугодишта може захтијевати од директора школе да га испита и оцијени комисија, на начин и у року који је прописан чланом 60. Закона.

    Члан 31.

    Провјеравање и оцјењивање знања, вјештина и способности ученика врши се и полагањем разредног, поправног, допунског и годишњег испита.

    Члан 32.

    Испит може бити усмени, писмени и практични, односно може се састојати из писменог, практичног и усменог дјела, у складу са наставним планом и програмом.

    Члан 33.

    (1) Испит из члана 32. овог правилника ученик полаже пред испитном комисијом коју именује наставничко вијеће школе.
    (2) Испитну комисију чине најмање три члана: предсједник, испитивач и стални члан.
    (3) Испитивач за полагање разредног, поправног, допунског и годишњег испита мора имати прописану стручну спрему, а предсједник или стални члан комисије исту или стручну спрему сродног наставног предмета.

    Члан 34.

    (1) Писмени дио испита полаже се из предмета или модула који по наставном плану и програму имају и овај облик провјеравања и оцјењивања знања, вјештина и способности.
    (2) За писмени дио испита испитивач, односно стручни актив наставника тог предмета предлаже три теме, односно три групе питања.
    (3) Испитна комисија врши избор теме, односно групу задатака за писмени дио испита, што се евидентира у записник о испиту.
    (4) Писмени дио испита, по правилу, траје један наставни час, односно онолико колико је предвиђено наставним програмом одређеног наставног предмета.
    (5) Испитивач или члан испитне комисије обавезно присуствује писменом дијелу испита.

    Члан 35.

    (1) За усмени дио испита испитивач припрема списак питања или задатака из садржаја наставног програма предмета или модула који ученик полаже.
    (2) На усменом испиту ученик добија, по правилу, по три питања из сваког наставног предмета или модула који полаже, а питања се налазе на једнообразним листићима, овјерена печатом школе, које ученик бира пред испитном комисијом.
    (3) Број листића мора бити за пет већи од броја ученика који су приступили полагању усменог дијела испита.
    (4) Ученик може једном промијенити испитни листић након извлачења, а што се може узети у обзир приликом закључивања оцјене.

    Члан 36.

    (1) Поступак за полагање писменог испита из члана 35. овог правилника важи и за полагање практичног испита.
    (2) Вријеме потребно за рјешавање, односно израду практичног рада одређује испитна комисија записнички и то прије почетка испита, означавајући то на испитном листићу, у складу са наставним планом и програмом.
    (3) Ученик ради практични задатак у школској радионици, или у предузећу, установи или на другом мјесту гдје за то постоје одговарајући материјално-технички, односно технолошки услови, у присуству најмање једног члана комисије.

    Члан 37.

    (1) У току једног дана ученик може полагати практични дио испита са усменим образложењем, односно одбраном, или писмени дио испита из два предмета, или усмени дио из три предмета, или писмени дио испита из једног и усмени дио испита из два предмета.
    (2) У току једног дана комисија може испитати највише 20 ученика.

    Члан 38.

    Начин и критеријуми вредновања и оцјењивања ученичких знања и вјештина, путем полагања испита врши се у складу са одредбама овог правилника.

    Члан 39.

    (1) Испитна комисија, након завршеног испита, утврђује оцјену, на приједлог испитивача.
    (2) Предсједник комисије једногласно утврђену оцјену саопштава ученику.
    (3) Ако један од чланова комисије не прихвата предложену оцјену, издваја своје мишљење у писаној форми у записник о испиту.
    (4) О издвојеном мишљењу члана испитне комисије за полагање одлучује директор школе, на приједног наставничког вијећа, уз прибављено мишљење одјељенског вијећа.

    Члан 40.

    (1) Разредни испит полаже ученик у складу са одредбама Закона.
    (2) Разредни испит полаже и изузетно успјешан ученик који убрзано завршава школовање у одређеном занимању.
    (3) Допунски испит полаже ученик који има најмање општи успјех врлодобар, а жели да промијени занимање.

    Члан 41.

    (1) Разредни испити из члана 40. став 1. овог правилника полажу се у јунском и августовском року.
    (2) Разредни испит из члана 40. става 2. овог правилника ученици полажу у јануарском, јунском и августовском року.
    (3) Испити се могу организовати само у данима када нема редовне наставе за ученике.
    (4) Допунске испите у априлском року могу полагати ученици који по одлуци наставничког вијећа полажу разлику испита за друго занимање.

    Члан 42.

    (1) Поправни испит полаже ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има највише двије недовољне оцјене из наставних предмета.
    (2) Ученци који нису завршни разред, полажу поправни испит у августовском, а ученци завршног разреда, у јунском или августовском испитном року или у року који одреди наставничко вијеће.

    Члан 43.

    Допунски испит се може полагати у трајању, на начин и по програму који утврди наставничко вијеће школе.

    Члан 44.

    (1) Годишњи испит на крају наставне године полажу ученици музичке школе, а ученици балетске школе полажу контролни и годишњи испит из главног предмета – инструмента, односно соло пјевања, односно балета – играчких умијећа, утврђених наставним програмом.
    (2) Ученици школе за музичке, односно балетске таленте полажу годишњи испит из свих стручних предмета, утврђених наставним програмом.

    Члан 45.

    (1) Предуслов за полагање испита члана 44. став 1. овог правилника је извршена обавеза ученика утврђена наставним програмом: најмање два пута годишње учествује у музичким, односно балетским смотрама, интерним или јавним музичким, односно балетским часовима, колоквијумима, концертима, интерним такмичењима и другим активностима које школа организује.
    (2) Ако ученик није учествовао у активностима из става 1. овог члана, не може полагати годишњи испит из инструмента, односно соло пјевања, односно балета.
    (3) Наставничко вијеће може ослободити ученика полагања контролног и годишњег испита из предмета из кога је те школске године освојио једно од прва три мјеста на републичком или међународном такмичењу, или ако је одржао јавни концерт, односно извео јавни балетски програм у другом полугодишту текуће школске године.

    Члан 46.

    Школа обавјештава Републички педагошки завод и просвјетног инспектора о времену, мјесту и распореду одржавања свих испита најкасније десет дана прије почетка испита.

    Члан 47.

    Записник о полагању, разредног, поправног, допунског и годишњег испита води стални члан испитне комисије.

    Члан 48.

    Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у средњој школи („Службени гласник Републике Српске“, бр. 28/01 и 22/02).

    Члан 49.

    Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
    Број: 07.021/020-1971/13

    Датум: 01. 08. 2013. године

    М И Н И С Т А Р

    Горан Мутабџија

    ОБРАЛОЖЕЊЕ
    ПРАВИЛНИКА О ОЦЈЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА У НАСТАВИ И ПОЛАГАЊУ ИСПИТА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

    I ЗАКОНСКИ ОСНОВ

    Законски основ за доношење овог правилника садржан је у члану 60. став 11. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“, број 74/08, 106/09 и 104/11) и члану 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“, 118/08, 74/10 и 86/10).

    II РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ

    Законом о средњем образовању и васпитању прописано је доношење Правилника о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у средњој школи.

    III УСКЛАЂЕНОСТ СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

    Према Мишљењу Министарства за економске односе и регионалну сарадњу број: 17.03-020-1986/13 од 07. августа 2013. године, у дијелу секундарних извора права Европске уније, није установљено да постоје обавезујући извори права, због чега у релевантном дијелу Изјаве о усклађености стоји оцјена „непримјенљиво“.

    IV ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОЖЕНИХ РЈЕШЕЊА

    Чланом 1. Правилника утврђује се начин и критеријуми оцјењивања ученика у настави и начин и вријеме полагања испита у средњој школи.
    Чланом 2. дефинисано је да се у школи полажу разредни, завршни, матурски, поправни, допунски испит и годишњи испит и да се полагање матурског и завршног испита регулише посебним прописима о садржају и начину полагања завршног и матурског испита.
    Чланом 3. дефинисано је вредновање ученичких постигнућа које се састоји од праћења, провјеравања и оцјењивања.
    Чланом 4. дефинисан је начин оцјењивања ученика на часу,као индивидуално или групно. Такође је дефинисано да се оцјењивање остварује кроз разговор, израду писаних, графичких, практичних, техничких и других задатака, рјешавање задатака објективног типа, вишеминутно контролно провјеравање знања, наступе презентације, тестове, интервјуе, есеје и извођење и друге одговарајуће облике и поступке у складу са наставним програмом предмета.
    Чланом 5. је дефинисано да се током спровођења провјеравања и оцјењивања знања, вјештина и способности ученика обавезно се поштује личност ученика, уважава и подстиче ученикова способност и развија осјећај самопоуздања, омогућава ученику да се сам јави за провјеру знања, омогућава ученику да разговара са наставником у поступку утврђивања оцјене, помаже ученику да процјењује рад других ученика и да може дати јасну и објективну повратну инфорамцију, даје јасна повратна информација ученицима и родитељима о томе шта је ученик савладао, а у чему му је потребна помоћ, оспособљава се ученик за самоучење, самовредновање и самопроцјену свог знања, вјештина и способности и процјену знања других ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима, подстиче ученика на активно учествовање у свим облицима васпитно- образовног рада и јавно саопштава оцјена.
    Чланом 6. прописано је да је праћење и оцјењивање ученика из наставних предмета је сталан процес.
    Чланом 7. прописани су основни елементи вредновања ученичких знања, вјештина и способности и њихове примјене. Такође, ставом 2. истог члана, дефинисан је успјех ученика у оцјењивању практичног рада или његовог дијела, експеримента, или извођења лабораторијске и друге вјежбе оцјењује се на основу примјене ученичког знања у извођењу задатка, самосталности и приказаних вјештина, кориштење материјала и алата, инструмената и других помагала, те примјене мјера заштите према себи, другима и животној средини.
    Чланом 8. дефинисан је модул који је заокружена цјелина учења која може да стоји самостално или у вези са другим модулима.
    Чланом 9. прописано је да, ако ученик има недовољну оцјену из једног или два предмета, упућује се на поправни испит из тог/тих предмета.
    Чланом 10. дефинисано је учешће ученика у изради пројектног задатка које је обавезно и начин оцјењивања.
    Чланом 11. прописано је утврђивање закључне оцјене из предмета на крају првог полугодишта која се изводи као аритметичка средина свих добијених оцјена. Истим чланом ставом 2. прописано је да се закључна оцјена на крају другог полугидишта изводи као аритметичка средина оцјена добијених у другом полугодишту и закључне оцјене на крају првог полугодишта.
    Чланом 12. дефинисано је да се успјех ученика у учењу из наставних предмета у току наставе и на крају сваког полугодишта оцјењује се описном и бројчаном оцјеном: одличан (5),врлодобар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
    Чланом 13. прописан је ниво усвојених знања потребних за наведене оцјене.
    Чланом 14. ставом 1. дефинисано је да, ако више од 50% родитеља истог одјељења сматра да оцјењивање ученика од стране неког наставника није у складу са овим правилником и о томе се изјасни на родитељском састанку, одјељењски старјешина је дужан затражити да се о томе изјасни одјељењско вијеће.
    Чланом 15. дефинисано је да усмено провјеравање и оцјењивање ученика проводи се у правилу на сваком наставном часу без најаве. Такође, прописано је да у једном дану ученик може бити оцјењен из највише два наставна предмета и да у све облике писменог провјеравања и оцјењивања, ученик и родитељ имају право увида, те могу тражити детаљно образложење оцјене.
    Чланом 16. ставом 1. прописано је да ако након проведене писмене провјере знања више од половине ученика добије недовољну оцјену, писмена провјера се понавља. Резултати претходне провјере не уносе се у именик ученика без његовог пристанка. Ставом 2. истог члана дефинисано је понављање писмене провјере, које се врши послије додатног понављања и утврђивања садржаја наставног програма који су били на претходној провјери. Такође, ставом 3. дефинисано је да се након једном поновљене писмене провјере добијене оцјене уписују у одјељењску књигу као коначне.
    Чланом 17. дефинисано је да се у једној седмици писмено може провјеравати и оцјењивати знање ученика највише три пута и да у једном дану писмене се провјере могу проводити само из једног предмета.
    Чланом 18. дефинисано је да се након усмене провјере оцјена уписује у одговарајућу рубрику у одјељењску књигу и то на наставном часу одмах након провјере, а код писмених и других облика провјеравања, најкасније осам дана након провјере. Ставом 2. дефинисано је да ученик има право приговора на оцјену, те од наставника затражити образложење оцјене. Такође ставом 3. дефинисано је да закључну оцјену за сваки наставни предмет на крају полугодишта и на крају школске године предлаже наставник који је изводио наставу. Ако је наставник који је изводио наставу спријечен, закључну оцјену предлаже, одјељењски старјешина. Ставом 4. прописано је да се приједлог закључне оцјене из наставног предмета изводи и јавно објављује на задњем наставном часу.
    Чланом 19. прописано је да након проведеног поступка утврђивања оцјена из појединог предмета, општи успјех утврђује одјељењско вијеће, а верификује наставничко вијеће, јединственом оцјеном заокруженом на двије децимале и то:
    а) од 1,50 до 2,49 – довољан (2)
    б) од 2,50 до 3,49 – добар (3)
    в) од 3,50 до 4,49 – врлодобар (4)
    г) од 4,50 до 5,00 – одличан (5).
    Чланом 20. ставом 1. дефинисано је да, ако наставничко вијеће, на основу захтјева родитеља о преиспитивању утврђене оцјене ученика, из појединачног наставног предмета утврди другачију оцјену у поступку поновног провођења оцјењивања, и измјени закључну оцјену, школа издаје ученику ново свједочанство, а у матичној књизи и другој документацији се исправља претходно уписана оцјена. Такође ставом 2. истог члана прописано је да директор школе овјерава печатом и потписом исправљену оцјену у матичној књизи и другој документацији.
    Чланом 21. дефинисано је систематско и континуирано праћење, вредновање и оцјењивање рада и резултата ученика у настави, које обавља предметни наставник, јавно и уз образложење, исказује и евидентира постигнућа ученика у одјељењску књигу. Такође ставом 2. прописано је да у оцјењивању ученика, наставник, односно, испитивач се служи усменим провјеравањем постигнућа ученика, писменим провјеравањем знања и способности из предмета за које је то утврђено наставним програмом, серијама задатака објективног типа, тестовима знања, извођењем лабораторијских вјежби, израдом практичних радова и на други, наставним програмом прописани начин.
    Чланом 22. дефинисано је да се извршено провјеравање знање ученика задацима објективног типа и тестовима знања претвара се у бројчане оцјене по обрасцу:
    а) 0% – 40% – недовољан (1),
    б) 41% – 55% – довољан (2),
    в) 56% – 70% – добар (3),
    г) 71% – 85% – врлодобар (4), и
    д) 86% – 100% – одличан (5).
    Чланом 23. прописано је да се закључна оцјена из наставног предмета не може утврдити само на основу једног облика провјере знања.
    Чланом 24. прописано је да се ученику не може смањити оцјена из наставног предмета због непримјереног понашања у школи или неиспуњавања обавеза према ваннаставним облицима рада.
    Чланом 25. прописано је начин и елементи оцјењивања владање ученика које се изражава описном оцјеном и то: примјерно, врло добро, добро, задовољава, и не задовољава.
    Чланом 26. прописано је да закључну оцјену владања ученика, на приједлог одјељењског старјешине, утврђује одјељењско вијеће, а верификује наставничко вијеће.
    Чланом 27. прописано је да:
    а) за опомену или укор одјељењског старјешине и неоправдано изостајање са наставе од 6-10 часова и за неизвршавање школских обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном врло добар,
    б) за укор одјељењског вијећа и неоправдано изостајање са наставе од 11-15 часова и за повреде обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном добар,
    в) за укор директора или наставничког вијећа школе или неоправдано изостајање са наставе од 16-21 часова и за теже повреде обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном задовољава,
    г) за укор директора или наставничког вијећа школе или неоправдано изостајање са наставе од 21-26 часова и за теже повреде обавеза, владање се оцјењује описном оцјеном не задовољава,
    д) ако ученик неоправдано изостане са наставе више од 26 часова, престаје му статус редовног ученика. У случају да ученик направи тежу повреду обавезе,
    наставничко вијеће школе доноси васпитно-дисциплинску мјеру искључење ученика из школе.
    Истим чланом ставом 2. је прописано је да оцјена из владања се поправља када дође до позитивних промјена у понашању ученика. Ставом 3. је дефинисано да општи успјех ученика не утиче на оцјену из владања, нити оцјена из владања утиче на општи и појединачни успјех ученика.
    Чланом 28. дефинисано је поступак погрешно уписане оцјене.
    Чланом 29. прописано је обавеза директора, педагога и одјељењског старјешине да стално прате оцјењивање ученика, подстичу наставнике да ученике редовно оцјењују и да на прописан начин евидентирају оцјене и о оцјењивању обавјештавају ученика и његовог родитеља.
    Чланом 30. дефинисано је да ученик који је незадовољан закључном оцјеном на крају другог полугодишта може захтијевати од директора школе да га испита и оцијени комисија на начин и у року прописаним чланом 60. Закона.
    Чланом 31. дефинисано је провјеравање и оцјењивање знања, вјештина и способности ученика, које се врши полагањем разредног, поправног, допунског и годишњег испита.
    Чланом 32. прописано је да испит може бити усмени, писмени и практични, односно може се састојати изписменог,практичног и усменог дјела, у складу са наставним планом и програмом.
    Чланом 33. прописан је начин полагања испита пред испитном комисијом.
    Чланом 34. прописан је начин полагања писменог дијела испита.
    Чланом 35. прописан је начин усменог дијела испита.
    Чланом 36. прописан је начин полагања практичног испита.
    Чланом 37. дефинисано је да у току једног дана ученик може полагати, практични дио испита са усменим образложењем, односно одбраном, или писмени дио испита из два предмета, или усмени дио из три предмета, или писмени дио испита из једног и усмени дио испита из два предмета. Такође, у току једног дана комисија може испитати највише двадесет ученика.
    Чланом 38. дефинисани су начин и критеријуми вредновања и оцјењивања ученичких знања, умјећа и вјештина, путем полагања испита врши се у складу са одредбама овог правилника.
    Чланом 39. прописан је начин утврђивања оцјене, након завршеног испита.
    Чланом 40. дефинисан је начин полагања разредног и допунског испита, којег ученик полаже у складу са одредбама Закона.
    Чланом 41. прописани су рокови полагања разредних и допунских испита.
    Чланом 42. прописано је да поправни испит полаже ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има највише двије недовољне оцјене из наставних предмета. Такође, прописано је ученци који нису завршни разред, полажу поправни испит у августовском, а ученци завршног разреда, у јунском или августовском испитном року или у року које одреди наставничко вијеће.
    Чланом 43. прописано је да се допунски испит може полагати у временском трајању на начин и по програму којег утврди наставничко вијеће школе.
    Чланом 44. прописано је да годишњи испит на крају наставне године полажу ученици музичке школе, а ученици балетске школе полажу контролни и годишњи испит из главног предмета – инструмента, односно соло пјевања, односно балета – играчких умјећа, утврђених наставним програмом. Такође, прописано је да ученици школе за музичке, односно балетске таленте полажу годишњи испит из свих стручних предмета, утврђених наставним програмом.
    Чланом 45. прописано је да је предуслов за полагање годишњег испита је извршена обавеза ученика утврђена наставним програмом: најмање два пута годишње учествује у музичким, односно балетским смотрама, интерним или јавним музичким, односно балетским часовима, колоквијумима, канцертима, интерним такмичењима и другим активностима
    које школа организује. Такође, истим чланом ставом 2. прописано је ако ученик није учествовао у активностима из претходног става, не може полагати годишњи испит из инструмента, односно соло пјевања, односно балета. Ставом 3. дефинисано је да Наставничко вијеће може ослободити ученика полагања контролног и годишњег испита из предмета из кога је те школске године освојио једно од прва три мјеста на републичком или међународном такмичењу, или ако је одржао јавни концерт, односно извео јавни балетски програм у другом полугодишту текуће школске године.
    Чланом 46. прописано је да школа обавјештава Републички педагошки завод просвјетног инспектора о времену, мјесту и распореду одржавања свих испита најкасније десет дана прије почетка испита.
    Чланом 47. дефинисано је да записник о полагању, разредног, поправног, допунског и годишњег испита води стални члан испитне комисије.
    Чланом 48. Дефинисано је да ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у средњој школи(„Службени гласник Републике Српске“. број 28/01 и 22/02).
    Чланом 49. дефинисано је ступање на снагу овог правилника.

    V УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ И КОНСУЛТАЦИЈЕ У ИЗРАДИ

    Приликом израде овог правилника испуњени су услови из члана 4. Смјерница за поступање републичких органа управе о учешћу јавности и консултацијама у изради закона („Службени гласник Републике Српске“, бр. 123/08 и 73/12). Министарство просвјете и културе је овај правилник објавило на интернет страници Владе Републике Српске, односно Министарства, те га је тако учинило доступним свим заинтересованим органима, организацијама и појединцима. На предложени Нацрт правилника није било примједби и сугестија.

    V ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА

    За реализацију овог правилника није потребно обезбиједити додатна финансијска средства.

    Скини Правилник о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у СШ

    Буди мушко

    Циљ пројекта је да се кроз спровођење истраживања, имплементацију едукативних радионица и активности кампање „Буди мушко“ подигне свијест, образује и утиче на промјене у понашању ученика наше школе и да се промовишу основне вриједности овог пројекта као што су родна равноправност, превенција насиља и здрави животни стилови. Читај даље…